NETOLERANCIJA NA GLUTEN

CELIJAKIJA

Celijakija ili glutenska enteropatija je doživotno, autoimuno oboljenje čiji je uzrok nepodnošljivost organizma na gluten, a posledica su teška oštećenja, ne samo probavnih, već i drugih organa. Smatra se da jedan odsto celokupne populacije ima celijakiju, a broj obolelih u Evropi je preko milion. Ukoliko se ovo oboljenje na vreme ne prepozna, dovodi u pitanje i život obolelog.

Celijakija je kameleonska bolest. Često je neprepoznatljiva, posebno kod odraslih, jer netolerancija na gluten može da se krije iza anemije, osteoporoze, reumatoidnog artritisa, epilepsije, konstantnog osećaja zamora, abnormalnosti funkcije jetre, neplodnosti. Na jednog dijagnostikovanog obolelog, najmanje je sedam neprepoznatih osoba netolerantnih na gluten. Na početak celijakije najčešće ukazuju aftozni stomatitis, herpetične promene po koži, vitiligo, promene na zubnoj gleđi, česti prolivi, nadimanje, bol u stomaku. Razni simptomi mogu biti dugo prikriveni, a nelečena i neprepoznata celijakija, kao i nepridržavanje bezglutenske dijete, mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su malokrvnost, promene u strukturi ličnosti, nizak rast, sterilitet, osteporoza, brojni maligniteti creva tipa malignog limfoma i karcinoma debelog creva...

Studije govore da svaki deseti dijabetičar ima celijakiju. Bolest je genetski uslovljena pa je srećemo u porodici i među bliskim rođacima, a u vezi je i sa određenim sindromima kao što su Tarnerov (Turner syndrom) i Daunov sindrom (Down syndrom) kao i autoimuni tiroiditis. Celijakija bi, dakle, trebala da bude pod lupom mnogih specijalističkih službi. Verujemo da u Srbiji ljudi još uvek nisu dovoljno informisani i upućeni zbog nedostatka znanja o celijakiji kao o kameleonskoj bolesti. Mnoga neuobičajena stanja i mnoge teške bolesti prouzrokovane neprepoznatom celijakijom mogle bi biti sprečene pravovremenom dijagnostikom i pravilnim držanjem dijete.

Pravilna ishrana dojenčadi obolele od celijakije od životnog je značaja. Obezbeđuje nesmetan rast i razvoj, funkcionisanje i obnavljanje organizma, a kod tinejdžera i odraslih sa celijakijom, pravilna ishrana je neophodna za očuvanje zdravlja i svih vitalnih funkcija.

POSTAVLJANJE DIJAGNOZE CELIJAKIJE – KLJUČ ZA REŠENJE PROBLEMA

Pri sumnji na celijakiju, prvo se radi analiza krvi na antitela na gluten, ali njihovo odsustvo ne isključuje bolest u potpunosti. Zlatni standard za dijagnozu još uvek je analiza tkiva dobijenog biopsijom sluznice tankog creva. Pre postavljanja dijagnoze ne sme se počinjati sa bezglutenskom dijetom, jer to ometa postavljanje pravilne dijagnoze.

KO OBOLEVA OD CELIJAKIJE?

Bolest obuhvata sve životne dobi oba pola i može se javiti već kod odojčadi.

Celijakija je specifično oboljenje po tome što je jedini lek za obolele striktna, strogo kontrolisana i doživotna dijeta. Nepridržavanje bezglutenske dijete iz bilo kog razloga značajno narušava zdravlje obolelih.

Bezbedan proizvod prepoznaćete po precrtanom znaku pšenice na ambalaži.

ISHRANA I CELIJAKIJA

Oboleli od celijakije moraju da se hrane isključivo namirnicama koje ne sadrže gluten, što je izuzetno teško jer glutena ima u gotovo svim industrijskim namirnicama – u mnogim mlečnim proizvodima, mesnim prerađevinama, čokoladama, bombonama, sladoledima, džemovima. Glutena takođe ima i u pastama za zube, pićima, kafi, lekovima, kozmetičkim proizvodima. Prodavnice zdrave hrane mogu biti izvor kontaminacije glutenom ukoliko proizvodi nisu zapakovani u originalnim pakovanjima sa jasno istaknutim deklaracijama ili se proizvodi koji ne bi trebalo da sadrže gluten zahvataju istim kašikama kao i glutenski proizvodi.

Naročito je teško roditeljima male dece oboleloj od celijakije koju ne mogu obradovati slatkišima, prirediti im rođendansko slavlje, otići sa njima na odmor ili bilo kakav duži boravak van kuće, ne mogu ih uključiti u vrtić, jer se svuda servira hrana sa koja sadrži gluten. Odrasle osobe sa celijakijom prinuđene su da brojne društvene aktivnosti prilagođavaju ograničenjima u ishrani. U našoj zemlji ne postoje restorani niti bilo koji društveni objekti koji u svojoj ponudi imaju obrok bez glutena, pa veliki problem imaju i studenti koji ne mogu da se hrane u menzama. Najteže i najtragičnije je ipak kada su oboleli od celijakije na bolničkom lečenju, jer čak i hrana spremljena u bolničkim kuhinjama nije prilagođena njihovom potrebama, a i lekovi bez glutena su teško dostupni.

HRANA BEZ GLUTENA – ISTINE I ZABLUDE

I u kućnim uslovima je držanje dijete bez glutena veoma teško. Bezglutenska hrana mora biti čuvana u posebnim ormarićima, odvojeno od glutenske, i najbolje bi bilo da se sprema u posebnim sudovima i sa posebnim priborom. Brojni su izvori moguće kontaminacije hrane glutenom – preko varjača i kašika za mešanje, nedovoljno dobro opranih sudova u kojima je prethodno pečena hrana sa glutenom, kuhinjskih krpa, dasaka i noževa za rezanje, preko ruku, ukoliko su vam se mrvice ili ostaci hrane zadržali na njima.

U držanju dijete najuspešniji su oni koji su iz svog domaćinstva potpuno izbacili sve glutenske namirnice tako da se cela porodica hrani isključivo bezglutenskom hranom. Ali, to je veoma skupo. U našoj zemlji teško je naći proizvode domaćih proizvođača koji su bez glutena i namenjene za obolele od celijakije, delom jer domaći proizvodi nisu dobro deklarisani, onako kako je to propisano u evropskim zemljama, a delom jer u našoj zemlji ne postoji sigurna bezglutenska proizvodnja.

Nerazumevanje i nepoznavanje celijakije osnovni je problem kod domaćih proizvođača hrane. Oni nepoznavanjem specifičnosti u bezglutenskoj proizvodnji prehrambenih namirnica mogu naneti nenadoknadivu štetu po zdravlje obolelih od celijkije. Zato je potrebno vršiti sveobuhvatnu edukaciju o ovom oboljenju.

Ukoliko na nekoj deklaraciji piše da je proizvod „bez glutena“ a u sebi ipak sadrži gluten, to direktno ugrožava zdravlje obolelih od celijakije. Stoga se celijakičari obraćaju Udruženju Srbije za celijakiju za savet i analize koje su urađene. Na policama se mogu naći sigurni bezglutenski proizvodi stranih proizvođača. Bezglutenska proizvodnja mora biti strogo odvojena od proizvodnje u kojoj se koristi gluten, namirnice koje se koriste moraju biti strogo kontrolisane da ne bi došlo do kontaminacije. Nemoguće je proizvesti npr. bezglutenski hleb u istoj pekari gde se koristi i obično pšenično brašno, a takvi pokušaji se nažalost dešavaju. Za bolji, kvalitetniji i zdraviji život obolelih od celijakije neophodna je šira društvena aktivnost i veće angažovanje državnih institucija. Potreban je stalni nadzor nad proizvodnjom i prometom bezglutenske hrane i kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika, farmaceuta, ugostitelja, hotelijera i trgovaca o ovoj bolesti.

Prava informacija je ključ za razumevanje svakog problema, stoga su se roditelji dece obolele od celijakije udružili i osnovali udruženje koje može da pomogne i olakša život obolelih od celijakije u Srbiji i koje je uticalo na institucije od značaja da pomognu obolelima. Celijakija se u Srbiji još uvek tretira kao retka bolest, što ona zapravo nije. Do skoro su samo doktori bili ti koji su mogli da postave dijagnozu i da prepišu dijetu. Ipak, o načinu pripreme hrane bez glutena, o tome koji su proizvodi sigurni za obolele od celijakije i gde proizvodi bez glutena mogu da se kupe, na to je bilo teško naći odgovor. Danas se mnogo više govori o celijakiji pa se ona lakše i brže prepoznaje, a veoma je važno upoznati okolinu u kojoj se živi sa ovim problemom, jer to može olakšati život obolelih.

KOJE SU NEDOZVOLJENE NAMIRNICE?

Ipak, danas je sve lakše doći do bezlutenskih namirnica i recepata. Samo je važno znati šta vam je, kao osobi netolerantnoj na gluten, nedozvoljeno. To su: pšenica, raž, ječam, zob (ovas), peruansko žito, kuskus, kamut, musli pahuljice. Takođe, tu su i industrijski proizvodi koji sadrže brašno, skrob, griz, klice, prezle, mekinje, kaše, slad, sladni prah, želatin, pekarski i pivski kvasac. Takođe, kao celijakičar ne smete unositi testenine (ukoliko nisu bez glutena), kupovni kukuruzni hleb, modifikovani skrob i pirinčane i druge mešavine sa nedozvoljenim žitaricama.

RECEPT ZA HLEB OD HELJDINOG BRAŠNA BEZ GLUTENA

Sastojci:

500 g heljdinog brašna

300 ml mlake vode

2 kašike ulja

2 kašike suvog kvasca

1 kašika soli

1 kašika sirćeta

2 jajeta

Uputstvo za pripremu:

Dodajte kvasac i šećer u vodu. Sačekajte petnaestak minuta da se kvasac aktivira. Umutite posebno jaja i ulje i umešajte tako da smesa postane glatka i penušava. U posebnu činiju sipajte heljdino brašno i napravite rupu u sredini. Posolite, dodajte smešu s jajima, sirće i kvasac koji je nadošao. Dobro izmešajte, pa smešu koja je sada gusta i homogena prespite u malo podmazanu posudu za pečenje. Sačekajte da smesa nadođe (možete je obložiti folijom ili prekriti kesom), pecite oko pola sata na 190 do 220 stepeni i vaš hleb bez glutena je gotov!