PSIHOMOTORNI RAZVOJ DETETA

OD LEŽANJA DO HODANJA

Svako dete je posebna ličnost koja napreduje svojom stazom razvoja, svojim tempom, zato poštujte jedinstvenost svog deteta – kad jednom prohoda, hodaće celog života.

Deca se rađaju sa slabom kontrolom vlastitog tela, položaj im, pre svega, određuje nesrazmerno velika glavica. Beba najpre nauči da vratnim mišićima podupire klimavu glavicu, zatim se kontrola spušta nadole pravilnim redosledom. Sva deca slede isti model kontrole, ali svako napreduje vlastitim tempom. Savršeno zdrava deca mogu da budu u savladavanju novih veština i do nekoliko nedelja ispred svojih vršnjaka, ali će uvek nove telesne veštine savladavati istim redosledom: prvo će kontrolisati mišiće vrata i okretanje glave, potom će savladati sedenje, puzanje, pa stajanje.

Popularni vodiči za praćenje psihičkog i motornog razvoja u predškolskom uzrastu ne koriste mnogo u predviđanju kada će baš vaše dete savladati neku važnu veštinu na putu od bespomoćnog ležanja do prvih koraka. Naprotiv, budete li stalno poredili vašeg mezimca sa drugom decom istog uzrasta, možete se naći u zamci nezadovoljstva, zavisti i malodušnosti. Vaše dete nije ni bolje, ni lošije zato što mu nešto polazi za rukom (ili nogom) pre ili kasnije nego drugoj deci. Svako je dete posebna ličnost koja napreduje svojom stazom razvoja, svojim tempom. Poštujte jedinstvenost svog deteta – kad jednom prohoda, hodaće celog života.

NOVOROĐENČE: Sposobno je da malo podigne glavu kako bi oslobodilo disajne puteve. Pokrete tela, ruku i nogu onemogućava

sklupčani položaj sa kolenima prema bradi. U prvih nekoliko meseci će uporno vežbati kontrolu mišića vrata i glave. Krajem trećeg meseca najveći broj beba samostalno će držati i okretati glavu u svim pravcima. Za novorođenče i mlado odojče su karakteristične radnje koje vas mogu navesti da je vaša tek rođena beba spremna da puzi ili hoda. Radi se, u stvari, o refleksnim radnjama (pedijatri ih nazivaju „primitivnim refleksima”).

Položite li ga na stomak izgleda kao da će propuzati, povučete li ga ili iznenadite baciće u vazduh ručice i nožice instinktivno tražeći oslonac, na dodir dlana reagovaće stiskom koji je dovoljno snažan da izdrži njegovu sopstvenu težinu. Tabani mu reaguju na čvrstu podlogu „koračanjem”, ovaj refleks izveden pri pedijatrijskom pregledu uvek izaziva buru roditeljskog oduševljenja, ali i uzdahe kada za  par nedelja „zaboravi” ove korake. Pomilujete li ga po obrazu okrenuće se i spremiti usta za sisanje (refleks sisanja). Sve ove radnje su nasledstvo iz evolucije, kada su mladunčad imala jedinu šansu da prežive ukoliko dovoljno rano i brzo odreaguju na stimulanse iz okoline.

U PRVIH ŠEST MESECI: Posle savladavanja kontrole vratnih mišića i držanja glave dolazi i do promene položaja, koji spontano zauzima u budnom i opuštenom stanju. Kada je na stomaku počeće da pod sobom ispravlja noge i ruke i da ih koristi za podizanje gornjeg dela trupa, prenošenjem težine na podlaktice. Kad leži na leđima pokretaće nožice kao da vozi bicikl, a aktivne ručice mu ulaze i izlaze iz vidnog polja i postaju najvažnija „igračka”.

Obično posle trećeg meseca nauče da se prevrnu s boka na leđa, a nešto kasnije i teži zadatak – sa leđa na stranu. Sada počinje briga za sigurnost u vlastitom domu, sto za presvlačenje može biti opasno mesto, ako ga i samo na čas ostavite bez nadzora. Ako ga lagano podignete u sedeći stav, držaće glavicu u ravni leđa – još uvek su nedovoljno čvrsti kukovi i srednji deo leđa.

Posle četvrtog meseca će pokušavati da se podigne u sedeći stav bez pomoći odraslih – trebaće mu oko mesec dana „vežbanja” da podigne ramena i ugleda svoje nožice! Sve ovo upućuje da mu je potrebno da makar jedan deo svog budnog stanja provede motreći svoje porodično okruženje – sedenje ga dovodi u centar zbivanja, postaje ravnopravni član porodice koji smehom i „gukanjem” učestvuje u njemu. Najsigurnije je da ga postepeno uspravljate u sedeći položaj povećavajući nagib u kolicima. Dete će vam samo pokazati kada se umorilo – vratite se za jednu stepenicu horizontalnije. Kada počne da isteže vrat i ramena odmičući se od naslona – vreme je za povećanje nagiba. Kada je sposobno da drži svoje mišiće leđa tako da su potpuno ravna – držite ga u krilu pridržavajući ga samo ispod pazuha, umori li se, naći će sigurnu potporu na vašim grudima.

POSLE SEDMOG MESECA: U ovom periodu najveći broj dece je sposoban da se nagne napred i da ispruženim rukama održava ravnotežu osloncem o podlogu. Nasuprot uvreženom mišljenju, ne morate ništa da radite da biste ga naučili da sedi. Poriv za sedenjem mu je urođen. Kada savlada veštinu održavanja ravnoteže osloncem na ruke i upotrebi ih povremeno za

hvatanje predmeta i prebacivanje iz ruke u ruku, možete mu pomoći tako da ga okružite jastucima koji će sprečiti bolna iskustva održavanja ravnoteže. Kada počne da se dovodi u sedenje hvatajući se za dostupne predmete ili bilo kakvu ručku u okolini nastojaće da sedne u svakoj prilici. U ovom uzrastu se čuvajte lakih kolica i stolica – najbolje je da sedi u stabilnoj visokoj stolici sa pojasom, ili u kompletu koji se sastoji od stolice i stabilnog niskog stočića.

PUZANJE: Obično znači kretanje po podu na rukama i kolenima. Brojna deca ovu veštinu usvajaju istovremeno sa stabilnim sedenjem. Sedenje je osvajanje položaja koji daje mogućnost posmatranja, a puzanje omogućava osvajanje prostora. Različit tempo razvoja i originalne metode kretanja po podu nikako ne znače da sa vašim detetom nešto nije u redu. Najčešće se osmomesečno dete protivi ležanju na stomaku tako što se njiše napred-nazad na rukama i nogama. U sledećem mesecu će napraviti napredak – uglavnom će puziti unatraške, jer ima bolju kontrolu gornjeg dela tela nego nogu, a potom će shvatiti kako da u pogrešnom smeru stigne do cilja. Kao i kod ostalih motornih veština, nemoguće je da ga naučite da puzi – pružite mu sigurnost na podu i dovoljno izazova, puziće makar na kratko.

STAJANJE: Tokom desetog meseca detetova sposobnost kontrole mišića se spušta naniže prema kolenima i stopalima. Konačno je sposobno da nosi svoju težinu oslonivši se na ispravljene noge, uz nesigurnost u predelu kukova. Dopuzavši do vas, stočića ili rešetaka na ogradici počeće da savladava tehniku istovremenog uspravljanja na noge i koordinirano korišćenje ruku za prihvatanje. Često uz ovu veštinu ne ide i veština vraćanja u sedeći položaj, pa će vas zvati „upomoć” da ga vratite na pod. Srećom, ovaj period ne traje dugo, naučiće samo da se polako spusti uz korišćenje ruku. Obradovaćete se kad shvatite da je sposobno da, pomerajući naizmenično ruke i noge, obiđe nekoliko puta oko niskog stočića. Ono što nama izgleda kao logičan sklad radnje i ravnoteže za njega je veliki zadatak i napredak.