NEGA KOŽE BEBA

PELENSKI OJED

Pelenski ojed, amonijačni dermatitis ili engl. diaper rash je vrlo čest i dosadan problem sa kojim se susrećemo u svakodnevnom radu u pedijatrijskoj ordinaciji. Najčešće su to naši pacijenti u prvim mesecima života i najčešće je to povezano sa okolnošću da se koriste savremenije forme pelena

Sa jedne strane imamo kožu bebe koja je vrlo osetljiva, poroznija, osobito u prvim mesecima života, tanja u perigenitalnoj i perianalnoj  tj. „pelenskoj” regiji, sa nepostojanijim hidrolipidnim zaštitnim slojem i sklonija dehidrataciji, a sa druge strane imamo manje prirodan, ali roditeljima komforan omotač – pelenu, povišenje lokalne temperature, vlažnosti i zadržavanje, makar i delimično, izlučevina (urina i fecesa – stolice).

Sa prvim satima i danima života bebe počinje normalan proces kolonizacije debelog creva mikrobiotom, spektrom probiotskih bakterija, ali i uslovnih patogena – bakterija koje mogu praviti lokalne zapaljenjske reakcije na koži kada dođe do disbalansa na koži pelenske regije. U praksi često srećemo od strane roditelja upotrebu različitih masti, krema i melema u otklanjanju tegoba koje donosi pelenski ojed, upotrebljevaju se i sistemski antibiotici (u obliku sirupa). Možemo uzeti lokalni bris kože i često dobijamo izolovane različite sojeve patogenih i uslovno patogenih bakterija koje potom lečimo po antibiogramu – određenim antibioticima da bi se potom izolovali neki drugi sojevi bakterija, pojavile i gljivice (Candida), a same zapaljenjske promene kože opstaju.

Pelenski ojed je odomaćen naziv za lokalno zapaljenje kože te regije, a može biti amonijačni, psorijatični, seboroični i gljivični dermatitis. Takođe može postojati i intertrigo – zapaljenje kože prevoja koji valja razlikovati od amonijačnog ojeda. Komplikovano? Pelenski ojed kao da dobija bitku?

Može biti, ali vratimo se na početak....osetljiva koža pelenske regije kod beba zahteva određenu pH vrednost da bi bila funkcionalna (početna pH vrednost 6.5 dolazi na optimalnih 5.5 tek nakon nekoliko nedelja života, a potpuno se stabiliše tek oko 12. meseca života). Valja se maksimalno potruditi da nastalu ravnotežu ne narušimo: lokalnu higijenu najbolje je održavati mlakom vodom i onim sredstvima koja omogućavaju održavanje pH 5.5 kože, izbegavati upotrebu vlažnih maramica osim izuzetno, ne mazati kortikosteroidne kreme nekritički i bez saglasnosti lekara, razmotriti upotrebu pamučnih pelena. Kada prilike dozvole izložiti kožu pelenske regije direktno vazduhu.

Preparati za lečenje ojeda u sebi sadrže često cink-oksid, pantenol, alantoin, sojino ulje, ekstrakt kamilice itd. te tako popravljaju zaštitni omotač kože i otklanjaju znake zapaljenja. Novina u tretmanu jeste titan-dioksid, koji svojim mikročesticama stvara naoptimalniji, neagresivan zaštitni sloj na koži.

Tretman pelenskog ojeda je često suptilan i dugotrajan, potrebna je konsultacija dermatologa, ponekad i provera ishrane beba, ali se valja potruditi zarad zadovoljstva naših najmlađih pacijenata.