NUTRITIVNE ALERGIJE

PREOSETLJIVOST NA NAMIRNICE

Nutritivna alergijska reakcija uvek počinje kao otok usana, zatim se širi na probavni sistem, na kožu, disajni i kardiovaskularni sistem.

Nutritivna alergija, odnosno alergija na hranu je specifičan tip neželjene reakcije koja nastaje kada nutritivni alergen (hrana ili komponenta hrane) hiperstimuliše odgovor imunog sistema kod osoba preosetljivih na neku namirnicu, usled čega se produkuje veća količina specifičnih odbrambenih antitela imunog sistema, zvanih IgE klasa antitela.

Alergija na hranu se dokazuje kožnim testom, određivanjem nivoa IgE antitela u krvi pacijenta ili provokacijskim testom, gde se prema određenom protokolu pacijentu daju namirnice za koje se sumnja da izazivaju alergiju, te se prati mogući nastanak alergijskih simptoma.

Prvi put kada je organizam izložen alergenu iz hrane imuni sistem stvara antitela na taj alergen i tada se ne ispoljavaju simptomi alergije. Pri prvom sledećem kontaktu, tj. prilikom ponovnog unosa te hrane, odnosno alergena, dolazi do tipične alergijske reakcije: oslobađa se histamin odgovoran za simptome koji se tom prilikom javljaju. Osim u alergijskim reakcijama, histamin ima važnu ulogu u svim reakcijama zapaljenja, u sekreciji želudačne kiseline, a funkcioniše i kao neurotransmiter u mozgu.

ZNACI I SIMPTOMI

Znaci i simptomi alergije na hranu se obično razvijaju za nekoliko minuta ili sati nakon uzimanja sporne hrane, a mogu da variraju od blagih do ozbiljnih simptoma. Ispoljavaju se na razne načine, u zavisnosti od tkiva u kojem dođe do oslobađanja histamina. Prvi simptomi javljaju se uvek u onom sistemu koji je bio prvi u kontaktu sa hranom, pa tako nutritivna alergijska reakcija uvek počinje kao otok usana, zatim se širi na probavni sistem, kožu, disajni i kardiovaskularni sistem. Alergiju na koži prepoznajemo kao svrab, crvenilo, osip (urtikarija) ili ekcem, oticanje usana, kapaka, jezika, lica ili drugih delova tela. Ako se alergija proširi na disajni sistem, javljaju se smetnje kao što su kašalj, kijanje, curenje ili zapušenost nosa, kao i gušenje. Kada je zahvaćen i probavni sistem, osećamo bol u stomaku, dijareju, mučninu, povraćanje, a ako se alergija proširi na kardiovaskularni sistem, mogu se javiti vrtoglavica, nesvestica, znojenje ili pad krvnog pritiska.

Jaka alergijska reakcija može da bude opasna po život i naziva se anafilaksa (anafilaktički šok). Anafilaktički šok počinje u roku od nekoliko minuta i brzo napreduje. Zahvata dva ili više sistema odjednom, a simptomi su: svrab, crvenilo lica, vrtoglavica, mučnina ili povraćanje, nesvestica, koprivnjača, topla koža, natečeno lice ili jezik, grčevi u želucu, otežano disanje.

LEČENJE

Najbolji način lečenja alergije na hranu je izbegavanje konzumiranja alergogenih namirnica. Kod blažih oblika neželjena reakcija može se prekinuti upotrebom antihistaminika tj. lekova koji blokiraju oslobođeni histamin, kao što su loratadin, desloratadin, cetirizin i sl. Kod težih oblika alergijske reakcije, uključujući i anafilaktički šok, važno je što pre se obratiti lekaru radi hitne primene adekvatne terapije, koja podrazumeva primanje adrenalina (kako bi se proširili bronhijalni putevi), kortikosteroida (koji sprečava dalje oslobađanje histamina) i, naravno, antihistaminika (koji vezuje oslobođeni histamin).

Onima koji su iskusili bilo koji teži oblik reakcije na određenu hranu načelno se savetuje da izbegavaju i slične namirnice jer bi i one mogle aktivirati istu alergijsku reakciju. Dakle, ako ste ikada burno reagovali jedući npr. škampe, testiranjem možete otkriti da ste alergični i na druge školjke, krabe, jastoge i rakove. Ova pojava naziva se unakrsna reaktivnost.

 

ALERGIJA ILI INTOLERANCIJA?

Alergija na hranu se zbog sličnih simptoma često meša sa intolerancijom na hranu. Ipak, intolerancija na hranu je daleko češća pojava. Alergija predstavlja jaku, ali trenutnu reakciju, dok se intolerancija pojavljuje kao odloženi efekat (može se javiti čak posle 20 sati). Suštinska razlika je u tome što alergija na hranu predstavlja reakciju imunog sistema, dok intolerancija na hranu ne uključuje imuni sistem, već organizam nema dovoljno enzima da svari određenu vrstu namirnice (npr. laktozu ili gluten). Simptomi intolerancije na hranu su: podrigivanje, loše varenje, gasovi, glavobolja, nervoza. Intolerancija na hranu može biti neprijatna, ali nije opasna po život. Najčešće vrste intolerancije su na laktozu, gluten, aditive, pojačivače ukusa.

Intolerancija na laktozu

Intolerancija na laktozu, tj. na šećer koji se nalazi u mleku i u većini mlečnih proizvoda nastaje kada nema enzima laktaze. Laktaza je enzim u sluzokoži creva koji razgrađuje laktozu. Umesto da ovaj enzim razgradi šećer, to će učiniti bakterije u crevima, pri čemu se formira gas, što dovodi do nadutosti, bola u stomaku, a ponekad i do dijareje. Intolerancija na laktozu je češća kod odraslih jer nivo laktaze opada kako ljudi postaju stariji, a retka je kod beba i male dece mlađe od pet godina.

Intolerancija na gluten

Intolerancija na gluten, odnosno na protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži, naziva se glutenska enteropatija. Povezana je sa celijakijom, bolešću nastalom usled trajnog oštećenja tankog creva, a manifestuje se: bolom ili nelagodnošću u trbuhu, učestalim crevnim pražnjenjem, gubitkom u telesnoj masi, anemijom usled nedostatka gvožđa, opštom slabošću i iscrpljenošću.

Aditivi u hrani

Aditivi u hrani – natrijum glutamat (MSG) i sulfiti koji se dodaju hrani da se poboljša ukus, boja i da bi se sprečio rast mikroorganizama. Neprijatni simptomi nakon unosa velike količine hrane kojoj je dodat MSG su osećaj topline, glavobolja, nelagodnost u grudima. Sulfiti mogu izazvati probleme sa disanjem kod osoba koje boluju od astme. Inače, sulfiti se nalaze u hrani ponekad prirodno, npr. stvaraju se tokom procesa proizvodnje vina ili da bi se povećala svežina ili sprečio rast plesni npr. u hlebu i pecivima.

Odricanje od određene hrane može biti veoma teško. Srećom, danas je situacija mnogo lakša jer se u prodavnicama mogu naći proizvodi koji neće izazvati reakciju kod preosetljivih osoba, pa tako imamo testeninu bez jaja, bezglutensko brašno, mleko bez laktoze… Čak i ako niste alergični na neku hranu, vodite računa šta jedete, jer zdravlje na usta ulazi.